Висиномјер
Висиномјер је инструмент који мјери висину лета зракоплова. Обзиром на неравнине Земљиног тла, разликују се апсолутна и релативна висина. Под апсолутном висином лета подразумијева се вертикално растојање између зракоплова и површине мора (надморска висина), док релативну висину представља висина зракоплова изнад терена преко којег лети.
Висиномјерима који мјере апсолутну висину принцип рада заснива се на мјерењу статичког тлака околног зрака који се мијења у зависности од висине. У бити, то су анероидни барометри, чија је скала раздијељена тако да свака подјела одговара одређеној висини.
Схема рада једноставног висиномјера приказана је слици. Основни погонски елемент оваквих висиномјера је анероидна капсула (1) из које је извучен зрак. При промјени зрачног тлака капсула се деформира и преко пријеносног механизма (полуге (2), осовине(3), пријеносних зупчаника (4) и (5)) окреће казаљку. Биметалне полуге (6) и (7) које се нал��зе у склопу пријеносног механизма служе као елементи за температурну компензацију. Херметичка кутија инструмента спојена је са статичким водом питот-цијеви како би на капсулу дјеловао стварни статички тлак зрака, који влада на одређеној висини. Дугме (8) служи за подешавање скале висиномјера. Иза казаљке се налази скала раздијељена на одређен број подјела. Код једноставних висиномјера размак између двије сусједне подјеле означава висинску разлику од најмање 20 метара. Помоћу оваквих висиномјера не може се сасвим прецизно очитати висина. Већа прецизност није ни потребна уколико се лет одвија у увјетима добре вањске видљивости. Барометарски начин мјерења висине не даје велику точност пошто статички зрак на одређеној висини није увијек исти већ се мијења у зависности од опће метеоролошке ситуације. Висиномјери су творнички баждарени на увијете стандардне атмосфере која точно дефинира законитости по којима се мијењају тлак, густоћа и температура зрака у зависности од висине, као и вриједности ових величина на земљи. Атмосферски тлак је промјењив и врло ријетко одговара стандардним увјетима. С обзиром да прерачунавање вриједности на стандардне увјете захтијева утрошак времена којег пилот нема, висиномјери се контролирају тако да им се помоћу одговарајућег дугмета (8) може подешавати скала. Непосредно пред полијетање пилот окретањем тог дугмета окреће скалу док јој се нулта подјела не поклопи с казаљком. На тај начин висиномјер је подешен тако да показује релативну висину зракоплова у односу на полазни аеродром.
Принцип рада релативних висиномјера заснива се на мјерењу времена које протекне од тренутка емитирања до тренутка пријема звучних, радио или радарских сигнала. Звучни или електромагнетски валови емитирају се вертикално наниже, путују, одбијају се и враћају у пријемни склоп инструмента. Специјални уређај мјери вријеме од тренутка емитирања до тренутка пријема сигнала. С обзиром да се звучни и електромагнетски валови крећу константном брзином, вријеме њиховог путовања зависи од пријеђеног пута. Половина пријеђеног пута представља релативну висину зракоплова.