Мата Хари

За остала значења, види Мата Хари (разврставање).

Мата Хари (умјетничко име, право име је Маргаретха Геертруида Зелле; 7. 8. 1876. – 15. 10. 1917.) је била плесачица и куртизана која је стријељана због шпијунаже у 1. свјетском рату.

Маргаретха Зелле се родила у низоземском мјесту Лееуwарден, од оца Низоземца и мајке Јаванке.[1] Кад је навршила осамнаест година, отишла је живјети на Јави. У првим годинама 20. стољећа преселила се у Париз, гдје је наступала као циркуска јахачица под именом Ладy МацЛеод. Како је једва спајала крај с крајем, позирала је за слике.

Прочула се 1905. као егзотична плесачица у оријенталном стилу. Тада је узела умјетничко име Мата Хари, што на индонезијском и малајском значи "сунце" (дословно "око дана"). [2] Архивирано 2006-05-25 на Wаyбацк Мацхине-у

Излажући своје тијело на опуштен, провокативан и заводљив начин, којим је очарала и публику и ширу јавност, Мата Хари је преко ноћи постала славна. Њезин стил и самосвијест, као и спремност да наступа у еротској одјећи, били су сензација. Представљала се као јаванска краљевна поријеклом из индијске свећеничке касте, која је од малих ногу вјежбала вјештину светог индијског плеса. Ништа од тога није била истина, наравно. Из те су фазе сачуване бројне фотографије на којима позира оскудно одјевена или гола. [3]

Унаточ измишљотинама о њезину поријеклу, њезина је точка била значајна за повијест паришког ноћног живота јер је дала већи углед еротском плесу, по којем ће Париз послије бити гласовит. Иако није била позната по љепоти, Мата Хари је била успјешна куртизана и одржавала везе с многим високим часницима, политичарима и утјецајним људима из многих земаља, надасве Француске, Русије и Њемачке.

Кад је избио Први свјетски рат, Низоземска је остала неутрална. Зато је Маргаретха Зелле, која је имала низоземско држављанство, могла слободно прелазити државне границе. Да избјегне бојишта, између Француске и Низоземске је путовала преко Шпањолске и Енглеске, обично уз велик публицитет. Спетљала се с многим високим савезничким часницима. Једанпут је у разговору са запосленицима британске тајне службе, рекла да ради као шпијунка за француску војску, што је послије порекла.

У сијечњу 1917. њемачки је војни савјетник у Мадриду одашиљао радијске поруке у Берлин у којима је описао корисно дјеловање њемачког шпијуна под шифром Х-21. Француска је тајна служба ухватила те поруке и закључила да је Х-21 Мата Хари. Необично је што су Нијемци користили шифру за коју су знали да је већ разбијена у Француској, па неки повјесничари тврде како је Мата Хари заправо радила за Французе, а њемачка ју је порука приказала као двоструког шпијуна да је упропасти.

Мата Хари је ухићена 13. вељаче 1917. у својој хотелској соби у Паризу. У вријеме ухићења, Француска је стајала врло лоше: домољубље је посртало, рату се није видио крај, изгинули су милијуни војника Антанте и Тројног Савеза, па се тражио жртвени јарац. Ноторна Низоземка се лијепо уклопила. Мата Хари је изведена пред суд, осуђена због шпијунирања за Њемачку, те јој је приписана смрт десетака тисућа војника. Иако се послије тврдило да није било чврстих доказа, стријељана је 15. листопада 1917. у 41. години.

Није било чланова обитељи који би затражили тијело Мате Хари за укоп, па је искориштено за медицински рад. Глава јој је балзамирана и смјештена у паришки Музеј анатомије, али 2000. је откривено да је глава нестала, можда још приликом пресељења музеја 1954. Записи из 1918. показују да је музеј добио и остатак трупла, којем се изгубио траг.

Кружиле су разне приче о њезиној смрти. Једна каже да је Мата Хари послала пољубац стрељачком строју, који је уосталом можда био упућен њезину одвјетнику, бившем љубавнику, који је дошао на смакнуће. Наводно су јој задње ријечи биле "Мерци, монсиеур". Друга гласина тврди да је раскрилила огртач и показала војницима своје голо тијело. Према трећој причи, Мата Хари је била необично сабрана, те је одбила да јој вежу руке или повежу очи, и то зато што је мислила да је стрељачки строј подмићен и да ће пуцати ћорцима. Међутим, ова задња прича јако подсјећа на либрето Пуццинијеве опере Тосца.

Еротска плесачица која је заправо смртоносна двострука шпијунка и сазнаје војне тајне од бројних љубавника - то је слика која је од Мате Хари створила један од архетипова фаталне жене и дала јој мјесто у свјетској култури.

Заслуга за промицање те слике увелике се може приписати филму Мата Хари (1931.) у којем је насловну улогу имала Грета Гарбо. Иако се заснивала на стварним догађајима из живота Маргаретхе Зелле, радња је филма била прилагођена укусу публике. Послије се лик Мате Хари појављивао у бројним филмовима, телевизијским серијама, па чак и анимеу и видео-играма, али углавном се сличност са стварном особом своди на пуко име. О Мати Хари су написане и многе књиге, од којих су неке озбиљна повијесна и биографска дјела, али већина је плод маште.

Мата Хари на Wикимедијиној остави

На енглеском:

• Галерија фотографија Мате Хари Архивирано 2006-08-22 на Wаyбацк Мацхине-у
• Мата Хари - кронологија Архивирано 2008-09-07 на Wаyбацк Мацхине-у
• Биографија у ФемБио Архивирано 2005-06-19 на Wаyбацк Мацхине-у
• Биографија у књижници злочина Цоурт ТВ
• Појединости о нестанку трупла Архивирано 2006-10-01 на Wаyбацк Мацхине-у
• "Смакнуће Мате Хари, 1917."