Куна златица

Куна златица
Статус заштите
Статус заштите: Ниска забринутост (ИУЦН 3.1)
Научна класификација
Царство:	Анималиа
Кољено:	Цхордата
Разред:	Маммалиа
Ред:	Царнивора
Породица:	Мустелидае
Род:	Мартес
Врста:	M. мартес
Двојни назив
Мартес мартес (Ерxлебен, 1777)

Куна златица (лат. Мартес мартес) распрострањена је по свим шумовитим предјелима сјеверне половице Старога Свијета. У Еуропи је стални становник Скандинавије, Русије, Енглеске, Њемачке, Француске, Мађарске, Италије, цијелог Балкана, Бугарске, Румуњске и Пољске.

На подручју југоисточне Еуропе најбројнија је у планинским предјелима, у којима постоје старе шуме с дебелим стаблима. У средогорју је рјеђа, а у низини је скоро потпуно ишчезла. 1961. устријељено је или ухваћено укупно 3240 јединки.

• Босна и Херцеговина – 870
• Црна Гора – 470
• Хрватска – 680
• Македонија – 260
• Словенија – 400
• Србија – 560

У дуљину нарасте 50-55 цм, реп је око 35 цм дуг, вагнути може 1,5-1,8 кг. По горњем дијелу тијела длака крзна јој је тамно смеђе боје, на њушки свијетло смеђа, са страна и по трбуху жућкаста, на ногама црно-смеђа. На доњој страни врата налази се пјега обраштена длаком златно-жуте боје, по којој је златица и добила име.

Неки пута пружа се тај жути дио између предњих ногу, рјеђе и даље до задњих ногу.

На горњој усни поредане су чекиње »бркови« у по четири реда, осим њих налази се по неколико чекиња изнад очију, испод браде и по грлу. Те чекиње служе за опип. Зимска длака је у правилу тамнија. Табани и јагодице прстију су обрасли длаком.

Златица се задржава у шумама листача и четињача; права је животиња крошања дрвећа и пење се по њима врло вјешто. Станује у дупљама шупљих стабала, у напуштеним гнијездима вјеверица, птица грабљивица, рјеђе се настани у пукотинама шпиља или у подземним рупама.

Преко дана у правилу мирује, пред вечер излази у лов и лови током цијеле ноћи. Плијен су јој све животиње које може савладати, од нејаког ланета и зеца све до миша, од тетријеба глухана до ситне пјевице. У стању је заклати и одраслу, од зиме ослабљену срну. Главни дио плијена сачињавају ситни сисавци, поготово глодавци који живе на стаблима, вјеверице и пухови. Пљачка гнијезда птица, воли мед и слатке плодове (трешања, шљива, малина и шумскога дрвећа).^[1]

Једна је од ријетких животиња које лове због чисте забаве.

Пари се један пута годишње, од VI-VIII мјесеца, но може се знакове парења примијетити и у I-II мјесецу. Та појава је у вези с постојањем ембриотеније код златице. Женка носи око 260-305 дана. Младе налазимо од III-IV мјесеца, у једном леглу 3-5 младунаца (неки пута и по 7), женка има 4 сисе. Млади остају слијепи 34-38 дана, сишу 7-8 тједана. Сполно дозоре у доби између 15-39 мјесеци. Животни вијек куне златице износи 10-12 година.

Крзно јој је прворазредне каквоће, у планини остаје длака чврста све до у другу половицу мјесеца травња.

• куна бјелица

	У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Куна златица
	Wикиврсте имају податке о: Куни златици