Кнегиња Wанда
| Wанда | |
|---|---|
| |
| Гравура Wанде из књиге Цхроница Полонорум | |
| Пољски војвода | |
| Владавина | 6.-7. вијек |
| Претходник | Лех II |
| Насљедник | Лешко I |
| Отац | Крак |
Wанда била је легендарна кнегиња Пољана, чије је постојање врло упитно.
Ту малопољску легенду о Wанди и њеном оцу Краку први је забиљежио у 12. вијеку краковски бискуп Wинцентy Кадłубек, у дјелу Цхроница Полонорум.[1]
У његовој верзији Wанда је била таква љепотица, да се глас о њој раширио надалеко, па и до алеманског принца Рyдyгиера, који се толико загријао за њу да ју је одлучио војском уграбити, кад га је одбила. Кад је дошао до Кракова са војском - Wанда је одлучила спасити град и своје поданике тако што је извршила самоубиство скочивши у Вислу. На мјесту гје је Висла избацила њено тијело вјерни поданици подигли су могилу.[2]
У неким верзијама исте легенде - Wанда се неустрашиво сама појави испред принчеве војске, али прије самог сукоба чудновато свјетло обасја војнике, који се уплашени разбјеже а принц почини самоубиство.[2]
Према Кадłубеку - Wанда је умрла без дјеце, па је након њезине смрти земљу захватила анархија и каос. Занимљиво је да Кадłубек покушава читатељу пружити информације о значењу њезина имена. По њему по њој је названа и ријека по којој су и Вандали добили своје име, на тај начин је Кадłубек хтио повезати своју новију легенду са Антиком.[2]
Легенда о Wанди била је инспирација за бројна дјела прожета пољским патриотизмом, од пјесама, драма до опера, нарочито у 19. вијеку, кад је цвао национализам.[2]
Њена могила висока 14 метара, која је подигнута негдје око 7./8. вијек налази се у источном предграђу Кракова - Ноwа Хута.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Wинцентy зwанy Кадłубкием” (пољски). Енцyклопедиа ПWН. Приступљено 10.03. 2021.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Тајемнице кракоwскицх копцów – Кракуса и Wандy” (пољски). ТwојаХисториа. Приступљено 10.03.2021.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Wанда (pl)