31. 8.

31. коловоз/аугуст/август (31. 8.) је 243. дан године по грегоријанском календару (244. у пријеступној години). До краја године има још 122 дана.

• 1888. — У Лондону пада прва жртва злогласног/их серијског/их убојице/а под псеудонимом Јацк Трбосијек.
• 1897. — У Базелу почео Први свјетски ционистички конгрес. Изасланици које је сазвао аустријски новинар Тхеодор Херзл захтијевали су оснивање жидовске државе у Палестини. Двадесет година послије почели су преговори циониста и Велике Британије о посједу у Палестини под британским мандатом.
• 1944. — Совјетске трупе и тенкови ушли су, у Другом свјетском рату, у главни град Румуније - Букурешт.
• 1946. — Пред Међународним ратним судом у Нüрнбергу 22 оптужена имала су завршну ријеч. Сви оптужени изјавили су да се не осјећају кривима, а некадашњи маршал Гöринг тврдио је како је хтио спријечити рат.
• 1957. — Неовисност Малезије од Велике Британије.
• 1962. — Тринидад и Тобаго постали независна држава у оквиру Британског Цоммонwеалтха.
• 1977. — У Родезији је на парламентарним изборима побиједила странка пр��мијера Иана D. Смитха.
• 1997. — У аутомобилској несрећи у Паризу погинула Диана, принцеза од Wалеса.

.

• 12. — Калигула, римски цар († 41.).
• 1811. — Тхеопхиле Гаутиер, француски пјесник, романописац и критичар.
• 1834. — Натко Нодило, хрватски политичар, повјесничар и публицист († 1912.).
• 1860. — Анте Бианкини, хрватски лијечник и политичар († 1934.).
• 1861. — Јосип Бинички, хрватски педагог и писац († 1952.).
• 1884. — Мато Ханжековић, хрватски књижевник, повјесничар и публицист († 1955.).
• 1897. — Фредриц Марцх, амерички казалишни и филмски глумац, добитник два Осцара († 1975.).
• 1904. — Златка Радица, хрватска оперна пјевачица.
• 1908. — Wиллиам Сароyан, амерички књижевник († 1981.).
• 1949. — Рицхард Гере, амерички филмски глумац.
• 1962. — Крешимир Доленчић, хрватски казалишни редатељ.
• 1968. — Томислав Чижмешија, бивши југославенски и хрватски репрезентативац у умјетничком клизању.
• 1969. — Андеw Цунанан, амерички убица.
• 1971. — Цхрис Туцкер, амерички филмски глумац и станд-уп комичар.
• 1975. — Сцхумацхер, бразилски малоногометаш.
• 1977. — Иан Харте, умировљени ирски ногометаш.
• 1983. — Милан Бишевац, српски ногометни репрезентативац.
• 1983. — Лассе Сван Хансен, дански рукометаш.
• 1984. — Марко Банић, хрватски професионални кошаркаш.
• 1984. — Тед Лигетy, амерички алпски скијаш.
• 1986. — Цадú, бразилски ногометаш.
• 1987. — Марин Томасов, хрватски ногометаш.

.

• 1422. — Хенрик V. краљ Енглеске.
• 1724. — Луј I., краљ Шпањолске (* 1707.).
• 1811. — Лоуис Антоине де Боугаинвилле, француски официр, математичар и вицеадмирал (* 1729.).
• 1867. — Цхарлес Бауделаире, француски пјесник и критичар (* 1821.).
• 1920. — Wилхелм Wундт, њемачки филозоф и психолог (* 1832.).
• 1963. — Георгес Браqуе, француски сликар (* 1882.).
• 1967. — Илyа Ехренбург, совјетски писац, новинар и преводилац у Другом свјетском рату (* 1891.).
• 1969. — Роцкy Марциано, амерички боксач тешке категорије (* 1923.).
• 1973. — Јохн Форд, амерички редатељ (* 1894.).
• 1986. — Хенри Мур, енглески кипар и умјетник (* 1898.).

.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар