1717

Ово је чланак о години 1717.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1680-е  1690-е  1700-е  – 1710-е –  1720-е  1730-е  1740-е
Године:	1714 1715 1716 – 1717 – 1718 1719 1720

1717. по календарима

Грегоријански	1717. (MDCCXVII)
Аб урбе цондита	2470.
Исламски	1129–1130.
Ирански	1095–1096.
Хебрејски	5477–5478.
Бизантски	7225–7226.
Коптски	1433–1434.
Хинду календари
• Викрам Самват	1772–1773.
• Схака Самват	1639–1640.
• Кали Yуга	4818–4819.
Кинески
• Континуално	4353–4354.
• 60 година	Yин Ватра П(иј)етао (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11717.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1717 (MDCCXVII) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у понедјељак по јулијанском календару.

• 1. 1. - Шведски посланик у Лондону Царл Гyлленборг ухапшен због плана помоћи претенденту ЈФЕ Стуарту - остаје у затвору пет месеци.
• 4. 1. - Велика Британија и Низоземска се, како би очували Утрецхтски мир из 1714. године, удружују са својим недавним ратним непријатељем Француском у тзв. Тројни савез која је заједно са њима забринута због настојања шпанског краља Филипа V да од своје земље учини европску суперсилу. Филип је унук француског краља Луја XIV и жели француску круну ако би седмогодишњи Луј XV умро.
• јануар - Две хиљаде Турака изненада напало Ириг, где зимује део српске милиције с капетаном Монастирлијом^[1].
• јануар-фебруар? - Британци откупили од могулског цара Фаррукхсиyара права на бесцаринску трговину у Бенгалу - али локални управници то не поштују.
• 1. 2. - У Варшави одржан тзв. Нијеми Сејм, под надзором руске војске - Пољска-Литванија практично постаје руски протекторат, наговјештено је вријеме Подјела 1772-95.
• 7. 2. (27. 1. по ј.к.) - Ладy Марy Wортлеy Монтагу стигла с мужем Едwардом у Осијек, на путу за Цариград, о чему оставља забелешку у својим писмима^[2]. Британци желе да се склопи мир између Аустрије и Турске.
• фебруар - Пошто је прошле године склопљена Англо-француска алијанса, претендент Јамес Францис Едwард Стуарт мора напустити Француску и склонити се код папе Клемента XI. - умреће у Риму 1766.
• фебруар/март - Велика мећава у Новој Енглеској, преко 1,5 метар снега и наноси од неколико метара.
• 2. 3. - Балет је стигао у Енглеску: Јохн Wеавер приредио Тхе Ловес оф Марс анд Венус у Лондону.
• 6. 3. (23. 2. по ј.к.) - Црногорски сабор одлучио да се Црна Гора стави под млетачку заштиту а да владика Данило има духовну власт у Боки которској и јужном приморју - Млечани немају поверења у владику, јер је русофил, чак су размишљали да га отрују^[3].

• 1. 4. - Обновљено Врховно вијеће Низоземске, сада Аустријске Низоземске; први гувернер је Еуген Савојски, али пошто је он заузет, замјењује га Херцуле-Лоуис Туринетти, маркиз од Приé.
• 9. 4. - Пуковник Ернст Антон вон Петрасцх напао на путу за Шабац непријатељски одред од 3.000 војника. Убрзо затим 300 Турака из Шапца и Купинова прелази у Срем ради пљачке али их српска милиција одбија.
• април - Црногорци одбили на Трњанима Турке из Херцеговине^[4].
• април - Карло VI потврђује крајишницима у Вараждинском генералату повластице какве им је дао Фердинанд II (Статута Валацхорум), али не спроводи се у дјело^[5]. Копривнички оберкапетан гроф Кенигсег је закључао оригинале привилегија, даје их погледати тек након већег поклона^[6].
• 26. 4. - Гусарски брод Wхyдах Галлy потонуо са благом поред Масачусетса.
• пролеће - Александар Бекович-Черкаски води прву руску експедицију у Централну Азију, у Хивански канат - неће се вратити.

• 6. 5. - Руски царевић Алексеј Петрович стигао у напуљски замак Сант'Елмо.
• 7. 5. - 20. 6. - Петар Велики у посети Паризу.
• 8. 5. - Шпанска Цаса де Цонтратациóн пренета из Севилле у Цадиз.
• 13. 5. - Цар Карло VI добио кћерку Марију Тхересију - у складу са Прагматичком санкцијом из 1713. она је његов наследник у аустријским земљама, а након одобрења 1723. и у Угарској.
• 13 - 14. 5. - Велики северни рат: Данци покушали уништити шведску флоту у Гöтеборгу, али су сами изгубили неколико бродова.
• 15. 5. - Аустријско-турски рат: Еуген Савојски креће из Беча, 21-ог стиже у Футог^[7].
• мај - Француски писац Франçоис-Марие Ароует ухапшен, затим и осуђен на затворску казну због сатиричких пјесама у којима исмијава регента Филипа II Орлеанског и принцезу Марие Лоуисе Éлисабетх д'Орлéанс; након што сљедећих 11 мјесеци проведе у злогласној тамници Бастилле, преузет ће свој много познатији псеудоним "Волтаире"; у тамници је написао трагедију о инцестуозној љубави Œдипе.
• 17. 5. - У Кини забрањене хришћанске мисије, две године након што је папа забранио кинеске обреде.
• 26. 5. - Пук. Петраш напао турске шанчеве у Лешници (?), погинуло 300 Турака.
• 27. 5. - Шпанија своје колоније на сјеверу Јужне Америке административно обједињује у Поткраљевство Нова Гранада.
• јун? - Млетачки покушај освајања Мостара (погинули Мостарци сахрањени на Шехитлуцима). Млечани су у ово вријеме заузели и залеђе Дубровника али ће га напустити по мировном споразуму.
• 16. 6. - Почиње Опсада Београда.
• 24. 6. - У Лондону основана Прва велика ложа Енглеске, удружење од кога потиче модерни покрет слободних зидара (масони).

• јул, почетком - Петраш врши диверзионе нападе према Шапцу, бомбардује град.
• јул - Петрови посланици Пјотр Толстој и Александар Румјанцев стижу у Напуљ и до јесени успевају да убеде Алексеја Петровича да се врати у Русију (следећег јануара).
• 17. 7. - На Темзи први пут изведена Хäндлова "Музика на води", за краља Георга I.
• јул - Општи црногорски збор: владика Данило још једном покушава да омете црногорско-млетачко зближавање али на крају попушта^[8].
• 19. 7. - Поморска битка код рта Матапан: након неизвесне борбе, папска коалиција (Венеција, Малта, Португал) надјачала Османлије.
• 19. 7. - Битка код Стрöмстада: шведска војска поразила данску флоту.
• 27. 7. - Јак млетачки напад на Имотски.
• 28. 7. - Османска војска великог везира Хаџи Халил-паше стигла у помоћ опседнутом Београду, опсели су Еугенову војску - ватра с обе стране и маларија црпу снагу аустријске војске.

• 1. 8. - Млетачко-османски рат: Турци напуштају Имотски а преузимају га Млечани.^[9].
• 14. 8. - Хитац из Београдског мерзера (→ де) погодио барутни магацин у београдској тврђави, у огромној експлозији гине можда 3.000 Турака.
• 15. 8. - Амстердамски уговор Француске, Пруске и Русије: Француска ће бити неутрална у завршетку Великог северног рата.
• 16. 8. - Битка код Београда у којој аустријски војсковођа Еуген Савојски наноси одлучујући пораз турским снагама које су покушале деблокирати опсједнути Београд, чији гарнизон сљедећи дан потписује капитулацију. Београд остаје у аустријским рукама до 1739, а Еуген Савојски ће бити овековечен песмом Принз Еуген, дер едле Риттер (→ де).
• 18. 8.? - Дан након освојења Београда, Турци из Шапца одлазе према Зворнику^[10].

• 22. 8. - Шпањолско освајање Сардиније: шпањолске снаге се искрцавају на хабсбуршку Сардинију и освајају је до новембра - када Аустрија догодине склопи мир са Турском, слиједи Рат четворне алијансе. Иначе, шпанска флота је била опремљена папским новцем с циљем помоћи Млечанима у рату против Турака^[11] (Шпанци догодине нападају и Сицилију).
• 28. 8. - Јеан Антоине Wаттеау представио Академији сликарства своје пријемно дело "Укрцавање за Китеру", зачетницу жанра фêте галанте. Сматра се да је дуги спор између поуссиниста и рубениста овим решен у корист рубениста, тј. боја је важнија од цртежа.
• после августа? - Аустријска војска потучена у Босни код Зворника и код Новог. Везир Нуман-паша Ћуприлић наводно посекао 300 заробљеника^[12].
• рујан, почетком - Састанак владике Данила и млетачког генералног провидура у Херцег Новом, договорена војна сарадња.
• 8. 9. - Мхитар Себастаци основао арменски католички манастир на венецијанском острву Сан Лаззаро, биће центар учености (→ мехитаристи).
• 8. 9. - Окруњена Госпа Цзęстоцхоwска у Пољској.
• 28. 9. - Пруски краљ Фриедрицх Wилхелм I. наређује обавезно образовање деце од пет до дванаест година.
• 29. 9. - Разорни земљотрес уништио Стару Гуатемалу, главни град шпанске Генералне Капетаније Гуатемала - након још два слична земљотреса, град ће бити пресељен 1775-76 (→ Гуатемала).

• октобар - Неуспешни црногорско-млетачки напад на Бар^[13].
• октобар? - Млечани узели од Турака Превезу и Воницу у Епиру^[14].
• 12. 11. - Три дечака погубљена на крају првог процеса деци вештицама у Фреисингу.
• 28. 11. - Након што се разишао са ортаком Хорниголдом, Едwард Теацх заробио француски брод у Карибима - почиње његова гусарска слава Капетана Црнобрадог.
• новембар/децембар? - Џунгарска војска ушла у Лхасу на Тибету, уз помоћ Тагтсепе који ће бити регент - убијен Лазанг-кан, срушен Кошутски канат. Тибетанци ће затражити помоћ од ћинговске Кине.
• 9. 12. - На крштењу британског принца Георга Wиллиама долази до свађе, која ће довести до протеривања Георга, принца од Wалеса, из краљевског домаћинства (мали принц умире у фебруару).
• 12. 12. - Реформе Петра Великог: прикази замењени са девет колегија, претходника министарстава, касније додата још три (Зграда Дванаест колегија ће бити највеће здање у Санкт Петербургу из Петровог периода).
• 24/25. 12. - Божићња поплава погодила северноморске обале Холандије, Немачке и Скандинавије, 14.000 мртвих и велика материјална штета.

• Карло VI прогласио слободну пловидбу на Јадрану, Венеција у почетку протестира^[15], јер се тиме укида њен стољетни монопол.
• У Ријеку, Краљевицу и Нови стигло 218 православних породица, цар Карло им гарантује права.
• Устанак српске раје у вучитрнском санџаку - појачан арбанашки притисак на рају и на османске власти^[16].
• Кипријан Рачанин написао српскословенски буквар (није објављен).
• Оманци заузели Бахреин па га продали назад иранским Сафавидима.
• Граничари карловачког генералата сузбили новљанске Турке у покушају да заузму Благај; граничари су и освојили босанску Посавину и прешли преко Уне^[17].
• Први пут се помиње Сарајево као седиште дабробосанског митрополита, Мелентија Миленковића Умиљеновића, раније је то обично био манастир Св. Тројице код Пљеваља^[18].
• Ове и следећих година Срби крајишници оптужују владику Марковића за натурање уније, а овај попа Теодора и његовог сина Николу Поповића и неке војводе за насиље према његовим верницима^[19].
• Последњи Татарски упад у Ердељ.
• Уведена француска мускета Цхарлевилле, кремењача је у употреби до 1840.
• Пруси продали Холанђанима колонију Гроß Фриедрицхсбург (Бранденбуршка Златна Обала) у данашњој југозападној Гани, али афрички трговац Јохн Цаное (→ ен) је држи до 1724.
• Хотакијска Монархија: Махмуд Хотак збацио и убио свог стрица Абдул Азиза и завладао Кандахаром.
• Приводи се крају Рат Yамасее у Јужној Каролини.
• Сијамско-камбоџански рат се завршава сијамском победом - владар је пренео лојалност са Вијетнама на Ајутају.
• Наука и техника:
  • Тхомас Фаирцхилд направио први научни хибрид, биљку Диантхус Царyопхyллус барбатус.
  • Јоханн Хеинрицх Сцхулзе открио да сребро нитрат тамни због светлости а не топлоте - основа фотографије у наредном столећу.
  • Енглески лекар Јамес Јурин испитује капиларне појаве, формулише Јуринов закон.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1717.

• 28. 1. - Мустафа III, османски султан († 1774)
• 2. 2. - Ернст Гидеон вон Лаудон, аустријски фелдмаршал († 1790)
• 18. 2. - Адам Патачић, калочки надбискуп († 1784)
• 13. 5. - Марија Терезија, суверен Аустрије, Мађарске, Хрватске итд. († 1780)
• 5. 7. - Педро III, краљ Португала († 1786)
• 15. 8. - Лоуис Царрогис Цармонтелле, књижевник, сликар, изумитељ († 1806)
• 24. 9. - Хораце Wалполе, хисторичар уметности, политичар († 1797)
• 16. 11. - Јеан ле Ронд д'Алемберт, математичар, филозоф, енциклопедиста († 1783)
• 9. 12. - Јоханн Јоацхим Wинцкелманн, класичар, археолог († 1768)
• 25. 12. - Гиованни Ангело Брасцхи, папа Пио VI. († 1799)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1717.

• 13. 1. - Мариа Сибyлла Мериан, натуралисткиња, илустраторка (* 1647)
• 5. 3. - Франçоис де Цаллиèрес, француски дипломата (* 1645)
• 8. 3. - Абрахам Дарбy I, металург (* 1678)
• 9. 6. - Јеанне Гуyон, мистичарка, квијетисткиња (* 1648)
• 17. 7. - Јуан Марíа де Салватиерра, мисионар у Калифорнији (* 1648)
• 21. 11. - Јеан-Баптисте Сантерре, сликар (* 1651)
• Осеи Кофи Туту I, владар Ашантија (* ца. 1660)
• Лазанг-хан, последњи владар Кошутског каната

Литература

• Кеннетх Меyер Сеттон. Венице, Аустриа, анд тхе Туркс ин тхе Севентеентх Центурy. Америцан Пхилосопхицал Социетy; 1991. ИСБН 978-0-87169-192-7.
• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-I)