1629
godina
- Ово је чланак о години 1629.
Година 1629 (MDCXX) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у четвртак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
Деценија: | 1590-е 1600-е 1610-е – 1620-е – 1630-е 1640-е 1650-е |
Године: | 1626 1627 1628 – 1629 – 1630 1631 1632 |
Грегоријански | 1629. (MDCXXIX) |
Аб урбе цондита | 2382. |
Исламски | 1038–1039. |
Ирански | 1007–1008. |
Хебрејски | 5389–5390. |
Бизантски | 7137–7138. |
Коптски | 1345–1346. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1684–1685. |
• Схака Самват | 1551–1552. |
• Кали Yуга | 4730–4731. |
Кинески | |
• Континуално | 4265–4266. |
• 60 година | Yин Земља Змија (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11629. |
Подробније: Календарска ера |
Догађаји
уреди- 19. 1. - Умро персијски шах Абас Велики, наслеђује га син Сафи I (до 1642).
- 4. 3. - Колонија Заљева Массацхусеттс добила краљевску повељу.
- 6. 3. - Реституцијски едикт: цар Фердинанд II наређује повратак католичкој цркви све имовине изгубљене од 1552. (ретроактивно спровођење Ресерватум еццлесиастицума).
- 9. 3. - Османски гувернер у Јемену Хајдар-паша предао кључеве Сане Алију, сину зејдитског имама Ал-Му'аyyад Мухаммада; зејдити исте године узели и Таиз.
- 10. 3. - Енглески краљ распустио Парламент, започиње једанаестогодишњу особну владавину (или "тиранију"); између осталог биће појачана Пуританска миграција у Нову Енглеску.
- 30. 4. - 14. 9. - Осамдесетогодишњи рат, опсада 'с-Хертогенбосцха је холандски успех.
- прољеће - У Хрватској се, до жетве, умире од глади због неродне 1628, након чега долази епидемија; ове године се није убирао порез[1].
- 14 - 28. 5. - Хугенотске побуне: Луј XIII након опсаде освојио Привас.
- 22. 5. - Тридесетогодишњи рат: Лüбечки мир окончава учешће данског краља Кристијана IV у рату.
- 4. 6. - Холандски брод Батавиа се насукао уз Западну Аустралију, међу преживелима се догодила побуна, двојица убица су прогнана на копно, чиме постају први европски "насељеници" (судбина им је непозната).
- 17. 6. - Луј XIII заузео хугенотски град Алèс.
- 17. 6. - Англо-шпански рат (1625-30): Шпанци заузимају острва Свети Кристофор и Невис.
- 29. 8. - Цамбридгки споразум значи да ће Колонија Заљева Массацхусеттс бити самоуправна и води оснивању Бостона.
- 7. 9. - Англо-шпански рат (1625-1630): Битка за Ст. Киттс - Шпанци под Фадриqуе Áлварезом успешно окончали експедицију којом су одузели Свети Кристофор и Невис (и Тортугу?) енглеским и француским колонистима.
- рујан - Краљ Фердинанд наређује да се протестантски часници и војници у хрватској и славонској Крајини морају одрећи своје вјере или их напустити[1].
- 25. 9. - Алтмарчко примирје окончава Пољско-шведски рат (1625-29) повољно за Шведску.
- 27. 9. - Алèски мир окончава Хугенотске побуне: хугеноти губе војна, политичка и територијална права, остају им само верска (до 1685).
- октобар - Италијанска куга 1629-31 захватила Милано.
- 15. 11. - Умро ердељски кнез Габријел Бетлен, наслеђује га супруга Катарина Бранденбуршка (до 1630).
- 22. 12. - Абдицирао јапански цар Го-Мизуноо, наслеђује га мала Меисхō (до 1643).
- 23. 12. - Умро млетачки дужд Гиованни I Цорнер, у републици траје конфликт између олигархије и сиромашнијег племства.
Кроз годину
уреди- Абаза Мехмед-паша је беглербег у Босни 1628-29, врши изнуде од богатих трговаца[2]. Око ове године нереди у Сарајеву због недостатка круха, праћени покретом сиромашних обртника на челу са шеих Ибрахим-дедом; у Мостару су сукоби између ајана и обртника[3].
- Османско-сафавидски рат (1623-39): крајем године велики везир Гази Хусрев-паша води војску према Багдаду.
- Васељенски патријарх Кирил Лукарис објавио своју "Исповест" у калвинистичком духу, што започиње контроверзу која ће трајати до 1672.
- У рату са Пољацима заробљен кри��ски хановић Ислам.
- Прогон хришћана у Нагасакију, први пут се користе Фуми-е - слике Исуса и Марије за гажење.
Рођења
уреди- 29. 3. - Алексеј I., цар Русије († 1676)
- 14. 4. - Цхристиан Хуyгенс, научник († 1695)
- 10. 8. - Агостино Сцилла, сликар и научник († 1700)
- 17. 8. - Јан III Собиески, пољско-литвански владар († 1696)
- 24. 9. - Стјепан I. Цосми, сплитски надбискуп († 1707)
- 12. 12. - Симеон Полоцки, песник, просветитељ († 1680)
Смрти
уреди- 19. 1. - Абас Велики, персијски шах (* 1571)
- 18. 6. - Пиет Пиетерсзоон Хеин, холандски поморац (* 1577)
- 21. 9. - Јан Пиетерсзоон Цоен, холандски колонијалиста (* 1587)
- 15. 11. - Габријел Бетлен, ердељски кнез (* 1580)
- 23. 12. - Гиованни I Цорнер, млетачки дужд (* 1551)
Референце
уреди- Литература
- Рудолф Хорват, Бан Сигисмунд Ердеди (хр Wикисоурце)
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959